Културни диверзитет и интеркултурни дијалог у установама културе Србије

Подручје интеркултурне медијације од осамдесетих година прошлог века заокупља пажњу културних теоретичара и практичара. Она је постала неопходна новој и сложеној Европи, која се почела суочавати са убрзаним демографским, друштвеним и политичким потребама. Истовремено, културне политике морале су да одговоре на културне потребе свих грађана, не само нових или ново-препознатих група становништва (имигранти, сексуалне мањине, маргинализоване друштвене групе, припадници поткултура), већ и “старим” (етничким) мањинама које у културном систему нису биле “препознате” (Роми, Сами у Скандинавији, Власи итд.). У свему томе нарочита пажња требало је да се пружи и изазовима културног развоја информационог друштва, тј. да се приступачне дигиталне технологије искористе за ове инклузивне политике.

Ипак, сама интеркултурна медијација није у потпуности постала саставним делом доминантних па ни предложених начина деловања од стране службених културних политика (док су културни менаџмент, стратешко планирање, маркетинг – постали обавезни делови институционалних пракси). Практична вредност интеркултурне медијације исказивала се и тада, а добрим делом и данас, пре свега у непрофитном сектору (активностима цивилног друштва), као и у околностима које су налагале брзо деловање у високосложеним културним и друштвеним ситуацијама (економска криза, подељене заједнице, занемарене градске четврти, висок степен патолошког социјалног понашања). Тако су у Србији још деведесетих година организоване изложбе под покровитељством Културног центра РЕКС и Радија Б92 – “Јевреји Дорћола – прича о комшијама којих више нема” и “Београђани – Роми у Београду од почетка XX века до данас” – али су у јавном сектору овакве изложбе биле ретке (Градски музеј у Новом Саду направио је изложбу “Немци наши суграђани”, а касније са музејем у Улму и изложбу “UNTER ANDEREN – МЕЂУ ДРУГИМА” и “Трагом Подунавских Шваба”… док су позоришне групе, попут Дах театра, причале приче о “Невидљивом граду”).

Предавање је одржано у оквиру семинара који је организовао 26. јуна у Београду Култура деск Србија у сарадњи с УНЕСКО Катедром за културну политику и менаџмент и Националним комитетом Међународног савета музеја ICOM Србија.