ЕУ представила Стратегију за родну равноправност 2026–2030: 30 мера против насиља, неједнакости и дискриминације

Стратегија је представљена уочи Међународног дана жена, а новинарима су је презентовале комесарка за равноправност Хаџа Лахбиб и извршна потпредседница Европске комисије за социјална права Роксана Минзату. Представљање је симболички повезано са тридесетогодишњицом усвајања Пекиншке платформе за акцију Уједињених нација, која и даље представља главни међународни оквир за мерење напретка у области родне равноправности.

„Док неки праве кораке уназад, Европска унија иде напред, штитећи већ достигнута права, покрећући нови циклус напретка и суочавајући се са отпорима храбро и јасно“, изјавила је комесарка Лахбиб на представљању у Бриселу. Ова порука је формулисана свесно, у тренутку када се у појединим деловима света бележи назадовање у области родне равноправности, док се и сама ЕУ суочава са ограничењима сопствених политика.

Нова стратегија предвиђа 30 конкретних мера распоређених у пет главних области деловања. Она се надовезује на Путоказ за права жена који је Европска комисија усвојила у марту 2025. године и замењује Стратегију за родну равноправност за период 2020–2025, чији су резултати, према оцени саме Комисије, били значајни, али неуједначени.

Подаци истраживања на нивоу ЕУ, које су спровели Евростат, Агенција Европске уније за основна права и Европски институт за родну равноправност (EIGE), показују да је свака трећа жена у ЕУ доживела физичко или сексуално насиље током одраслог живота. Свака шеста жена доживела је сексуално насиље, укључујући силовање, док је свака пета искусила насиље у породици. Посебно је забрињавајућа ситуација на радном месту: више од четири од десет младих жена у ЕУ доживело је сексуално узнемиравање на послу. „Ово мора престати“, нагласила је Лахбиб, додајући да Комисија већ води консултације са социјалним партнерима о овом питању уочи доношења Акта о квалитетним радним местима.

На глобалном нивоу, изгледи за родну равноправност остају дугорочно неповољни. Према извештају организације UN Women, потпуна равноправност жена и мушкараца на водећим позицијама могла би бити достигнута тек за око 130 година. Иако данас жене воде Европску комисију, Европски парламент и европску дипломатију, неједнакости на нижим нивоима управљања остају значајне. Према Индексу родне равноправности Европског института за родну равноправност, Европској унији ће бити потребно више од 60 година да у потпуности затвори родни јаз.

Један од најзначајнијих законодавних корака у овој области представља Директива о транспарентности плата, усвојена у мају 2023. године. Принцип једнаке плате за једнак рад формално је у уговорима Европске уније присутан још од 1957. године, али у пракси никада није у потпуности остварен. Нова директива има за циљ да тај принцип учини правно применљивим. Друга важна мера односи се на Директиву о родној равнотежи у управним одборима компанија, која прописује да до 30. јуна 2026. године мање заступљени пол мора заузимати 40 процената места неизвршних директора, односно 33 процента свих директорских позиција у компанијама које котирају на берзи. Нова стратегија се више усмерава на спровођење већ усвојених мера него на доношење нових закона.

У стратегији се посебна пажња посвећује и дигиталним технологијама. Европска комисија најављује појачане мере против сајбер-насиља, укључујући сексуално експлицитне дипфејк снимке и такозване „deepnude“ садржаје, који у великој мери погађају жене и девојке. Нови Акт о вештачкој интелигенцији забрањује манипулативне системе који могу подстицати родно засновано насиље и уводи обавезу транспарентности за синтетички генерисан садржај. Закон о дигиталним услугама такође обавезује онлајн платформе да процењују и умањују системске ризике, укључујући сајбер узнемиравање, прогањање и неовлашћено дељење интимних фотографија.

Комисија је најавила и препоруку о личној безбедности у политици, са циљем заштите кандидаткиња и изабраних представница од претњи и напада на интернету и ван њега. Ова мера долази након низа случајева организованих кампања узнемиравања жена у јавном животу.

По први пут у стратегији посебно место добија и питање здравља жена. Комесарка Лахбиб указала је на дуготрајне проблеме у медицинским истраживањима и здравственим системима. „Жене су и даље недовољно дијагностиковане када је реч о срчаним болестима, а велики део медицинских истраживања и даље игнорише разлике између полова“, изјавила је. Европска комисија ће 2026. године покренути заједничку иницијативу са Светском здравственом организацијом ради унапређења квалитета и доступности здравствене заштите за жене, укључујући и жене са инвалидитетом.

Најављен је и пројекат „SHIELD“, чији је циљ побољшање приступа сексуалном и репродуктивном здрављу жена у кризним ситуацијама, као и јачање подршке жртвама родно заснованог насиља. Комисија је такође најавила да ће у периоду 2026–2027 одговорити на европску грађанску иницијативу „My Voice, My Choice“, која се залаже за безбедан и легалан приступ абортусу.

Поред тога, потврђено је да државе чланице могу користити Европски социјални фонд плус за финансирање абортуса за жене које путују у друге државе чланице, мада ће механизми за прекогранични приступ овој услузи бити додатно разјашњени до 2027. године.

Једна од новина у односу на претходне стратегије јесте и укључивање мушкараца и дечака као активних актера промена. Стратегија предвиђа мере за сузбијање манипулације информацијама и дезинформација које подстичу радикализацију младих мушкараца. „Мушкарци и дечаци нису посматрачи ових промена. Они су партнери“, изјавила је Лахбиб. Планиране су и мере за подстицање већег учешћа мушкараца у секторима здравства, образовања, администрације и писмености, док иницијатива „Girls Go STEM“ поставља циљ да до 2028. године милион девојака уђе у STEM каријере. У припреми је и акциони план за жене у истраживању, иновацијама и стартап сектору.

Европски парламент, који је припремни извештај о стратегији усвојио са 310 гласова, позвао је Европску комисију да иде корак даље и предложи закон којим би се фемицид – убиство жене или девојке из родно заснованих разлога – признао као посебно кривично дело на нивоу ЕУ. Посланици су такође предложили увођење јединствене дефиниције силовања засноване на принципу пристанка. За сада, ови предлози остају политички циљеви, а не усвојени закони.

Паралелно са овом стратегијом, Европска комисија је у октобру 2025. усвојила и Стратегију за равноправност LGBTIQ+ особа за период 2026–2030. „Европа без LGBTQI људи не би била Европа“, изјавила је комесарка Лахбиб приликом њеног представљања. Обе стратегије биће симболично обележене током обележавања Међународног дана жена.