Од бумера до зумера: ЕУ усвојила прву стратегију међугенерацијске праведности

Европска комисија усвојила је 5. марта 2026. године прву Стратегију о међугенерацијској праведности, са циљем да у креирању политика Европске уније ојача дугорочно планирање и у већој мери укључи ставове и интересе младих. Стратегију је представио комесар за међугенерацијску праведност, младе, културу и спорт Глен Микалеф, описујући документ од 12 страница као мапу пута за одрживе и будућности усмерене политике у Европској унији.

Стратегију су на конференцији за медије представили извршна потпредседница Европске комисије за социјална права и вештине, квалитетна радна места и припремљеност Роксана Минзату и комесар Микалеф. Он је нагласио да стратегија предлаже такозвани „међугенерацијски уговор“, али у симболичком смислу. „То није уговор који потписујемо, већ политичка обавеза и обећање“, рекао је Микалеф.

Мандат за израду стратегије произилази из политичких смерница Европске комисије за период 2024–2029. У њима је председница Урсула фон дер Лајен истакла да Европска унија мора обезбедити да „одлуке које се доносе данас не штете будућим генерацијама“ и да се подстакне већа солидарност и сарадња међу људима различитих генерација.

Стратегија је развијена кроз четири фазе – дефинисање оквира, формулисање визије, развој идеја и ко-креирање – уз координацију EU Policy Lab-а Заједничког истраживачког центра Европске комисије. Током 2025. године у процес су били укључени грађани, стручњаци и институције.

У оквиру Европског грађанског панела о међугенерацијској праведности, који је одржан између 12. септембра и 16. новембра 2025. године, учествовало је 150 насумично изабраних грађана из свих 27 држава чланица. Током три викенда они су разматрали питање: „Шта треба да урадимо данас како би Европска унија била праведна према садашњим и будућим генерацијама?“ Панел је на крају представио 24 препоруке за јачање међугенерацијске праведности.

Паралелно је функционисала и Платформа за учешће грађана, која је између фебруара и новембра 2025. године забележила више од 354.000 прегледа страница, око 215.000 посетилаца и 179 доприноса. Посебан позив за достављање мишљења затворен је у новембру 2025. године и прикупљено је 106 доприноса, међу којима су били грађани, невладине организације, јавне институције, пословна удружења, еколошке организације, академске институције и компаније.

Стратегија је заснована на концепту „међугенерацијског уговора“, који се ослања на три кључна принципа: праведно креирање политика, праведне могућности и праведна места за живот. То подразумева увођење такозваног „проверавања утицаја на младе“ у јавним политикама, борбу против дискриминације по основу старости и смањење регионалних неједнакости које могу оставити поједине заједнице иза себе.

У оквиру стратегије најављене су четири главне иницијативе. Прва је израда Индекса међугенерацијске праведности, који ће мерити у којој мери државе штите интересе младих и будућих генерација. Друга је пакет мера за јавне администрације у државама чланицама усмерен на развој такозване „писмености о будућности“ и јачање капацитета за дугорочно планирање. Трећа иницијатива је оснивање Форума о демографији, који ће служити као платформа за размену мишљења о демографским променама. Четврта иницијатива, „Гласови будућности“, биће реализована у сарадњи са Комитетом региона и укључиће локалне и регионалне власти у обликовање развојних стратегија својих заједница.

Стратегија такође предвиђа да Европска група за етику у науци и новим технологијама предложи смернице за праведну примену вештачке интелигенције и дигиталних технологија, као и да се међугенерацијска перспектива укључи у финансијске инструменте Европске уније, укључујући Европски социјални фонд + и Европски семестар.

Документ се ослања на постојеће глобалне и европске политике, укључујући UN Declaration on Future Generations, комуникацију Европске комисије о демографским променама из 2023. године и Стратешки извештај о предвиђању из 2025, у којем је међугенерацијска праведност идентификована као један од кључних приоритета. Међу референтним политикама наводе се и Европска гаранција за децу, Европска стратегија неге, оквир „Унија вештина“ из 2025. године и план за дуговечност који ће анализирати политике релевантне за све старосне групе.

Према истраживању Евробарометра из 2023. године, готово половина грађана Европе сматра да има једнаке животне могућности, што је један од показатеља који стоји иза фокуса стратегије на смањењу перципираних неједнакости.

Европска комисија планира да 2028. године објави извештај о напретку у спровођењу стратегије, који ће послужити и као допринос глобалним процесима Уједињених нација у области будућих генерација. Такође је најављено да ће 2027. године бити објављено више извештаја о системима социјалне заштите.

Стратегија је, међутим, изазвала и одређене критике организација цивилног друштва које представљају старије грађане. Организација AGE Platform Europe указала је да у документу није уврштен предлог за израду европског акционог плана против старосне дискриминације, иако је управо та препорука била једна од најподржанијих током консултација са грађанима. Организација је оценила да стратегија не успоставља довољно свеобухватан приступ равноправности између генерација.

Одговарајући на питање новинара да ли политика дерегулације Европске комисије може угрозити еколошке циљеве стратегије, комесар Микалеф је нагласио да је поједностављивање процедура усмерено на смањење административних оптерећења, а не на одустајање од већ усвојених принципа.

Државе кандидати и потенцијални кандидати за чланство у Европској унији биће позване да се, где год је то могуће, укључе у активности предвиђене стратегијом. Индекс међугенерацијске праведности, када буде успостављен, представљаће главни инструмент за праћење да ли се „међугенерацијски уговор“ у пракси заиста спроводи.